Algoritamski identitet nije potpuno lažan. Opasniji je jer je poluistinit. On nastaje od stvarne osobe, ali se stalno koriguje prema spoljašnjoj potvrdi. Malo po malo, čovek prestaje da pita:

Ko sam ja?

i počinje da pita:

Koja verzija mene prolazi bolje?

Ove fotografije nastale su 2012. godine za kalendar projekta „Pravi muškarac“ Centra E8. Ideja nije bila da se definiše kakav muškarac treba da bude, već da se otvori prostor za preispitivanje modela koje često prihvatamo zdravo za gotovo. Šta znači snaga? Šta znači odgovornost? Koliko naših uloga zaista biramo sami?

beograd je izgubio dušu. ne kroz katastrofu, već tiho - kroz godine pristajanja na prazninu. grad nikada nije imao više “sadržaja”, a manje stvarnog života. enterijeri su postali važniji od razgovora, kadar važniji od sećanja, a dokumentacija iskustva važnija od samog iskustva. nekada su ljudi oblikovali grad svojim susretima, opsesijama i pričama koje su ostajale zalepljene za zidove. danas grad sve više oblikuje algoritam - proizvodeći prostore kroz koje prolazimo, ali u kojima više gotovo niko zaista ne ostaje.

Mala studija o kreativnosti nastaje kao nastavak ciklusa Reflections, ali pomera fokus sa identiteta

kao promene ka procesu njegovog formiranja kroz čin stvaranja.

Polazeći od jednog autoportreta, rad se razvija u seriju od 56 varijacija — ponavljanja koja nisu

identična, već postaju prostor istraživanja.